01/09/2015
Za mene kao dete, bakin kredenac je bio velika tajna. U njemu je baka čuvala svoje najdragocenije stvari. Bilo je tu raznih porcelanskih činija, koje su se iznosile "samo za pred goste", kako je baka govorila. Pored tog dragocenog blaga, bakinog kredenca, ni slučajno nisam smela da se igram. Možda bih loptom udarila u staklo i bakinih najdragocenijih drangulija ne bi bilo više. Moje bake odavno nema, a sa njom je stari kredenac otišao u zaborav. Zaboravljen i prašnjav, u uglu sobička stare kuće od blata, odoleo je vremenu. Nedavno sam odlučila da bakin kredenac otvorim i oživim uspomene na nju. U tom istom kredencu sada se nalaze drangulije koje ja pravim i koje me podsećaju na detinjstvo i moju baku. Kredenac možete posetiti svakog dana, u Prokuplju, na pešačkoj zoni, preko p**a pošte.
